понедељак, 25. август 2008.

За почетак...

Дакле, ево, ја сам решила да направим место на Интернету на коме бих пискарала о својим размишљањима, идејама, или чему год... Чињеница је, да како год окренем, хтела не хтела, највећи део свог слободног времена проводим уз рачунар, читајући неке интересантне ствари, пискарајући нешто... И поред тога што ме мајка и даље убеђује да највише времена проведеног на интернету утрошим на Фејсбуку, тврдим да то није истина (сада сам к'о онај лик са клипа). Дакле, тај Фејсбук ми је прилично брзо досадио. У ствари, био ми је интересантан док у Београду нисам имала рачунар и сталан приступ интернету. После се то променило. Сада, док сам на распусту и када немам неких значајнијих послова да завршавам, бацила сам се на нешто сасвим ново и корисније...

Знам ја да је седење поред рачунара цео дан штетно за здравље, али шта ћу. И онако већ носим наочаре, па ваљда неће бити толико погубно. Елем, као што рекох, нашла бих ја и неку другу занимацију у овом (одвећ досадном) Пироту, да се пре неких 5 месеци нисам укључила у уређивање Википедије на српском језику. Одувек су ме фасцинирале енциклопедије. Схватала сам их као изузетно корисне ствари у свакој области науке. Међутим, као што рече један момак, папирне књиге су јако непрактичне (поготово ако неко реши да се сели), па ми се оваква, електронска, енциклопедија чак и на први поглед учинила интересантном и корисном.

Веома дуго ме интересује геологија. То интересовање је почело још пре првог семинара геологије у Истраживачкој станици Петница, док је касније, након сваког семинара, било све јаче. Управо због тога сам одлучила и да студирам геологију. И, трагајући тако по нету о неким стварчицама које ме јако интересује, налетех на чланак на Вики. Кренула сам да га уређујем, јер ми се учинило да је мало написано о томе (мада то и даље мислим, ал' све некако немам времена да га допуним), и.... заразих се. :-) Сада радим, увек нађем још неку ствар коју треба додати, нешто исправити...

А геологија... па... чека... ваљда да почне школска година па да јој се вратим. Кад већ пропустих онај лепи камп на Старој планини (због чега ми је и даље жао), нека чека. И ја сам је доста чекала...

Нема коментара: