Сећам се своје матурантске екскурзије као да је јуче била. Гомила нас се стрпала у два двоспратна аутобуса, у којима чак није ни имало места за све (добро, касније се испоставило да смо помешали бусеве, јер смо једва чекали да кренемо, па смо ушли у мањи уместо у већи). И тако кренусмо пут Грчке. Екскурзија к'о екскурзија, ми смо били срећни као да идемо на месец, професори кукали (наравно) што морају да иду са нама (као да смо били шугави), али 'ајде, кажу, после се памте само лепе ствари. Е сада, ми смо из Пирота кренули без водича (ако се добро сећам, јер је ова жена која је била водич била у већем аутобусу), тако да (разуме се) нисмо ни знали куда идемо. Да не би оних несрећника који су седели на првим седиштима горе, и који су једини видели знакове и путоказе, не бисмо ми ни знали где и зашто нас воде. :-) Срећа наша па су возачи сами знали да стигну тамо где су кренули, па смо некако успели да се докотрљамо до Паралије. И у Паралији је, наравно, наст'о хаос. Ми смо одмах кренули да шетамо тамо 'вамо, неки су чак ишли одмах и на купање (а била је друга половина октобра)... Прави хаос. Наравно, ишли смо и на журку, која је била организована у некој дискотеци (која се, пре десетак и више година, када сам ја први пут била тамо, налазила у некој башти, на истом том месту, а сада је прерасла у зграду на три спрата). Е сада, деца к'о деца, остали смо до касно, па и када смо се вратили у хотел, нисмо одмах отишли на спавање, и постигли смо да одемо некад око 4 или 5 ујутро. А морали смо да устанемо рано, јер смо ишли у обилазак дивних места. И ми, тако поспани, уђемо у бус и наставимо да спавамо (нарафски). Узалуд се трудила једна професорка да нас разбуди, никако није успевала... Када смо се сместили и кренули, почела је да прича нека жена. Рекла је да је она наш водич, који ће нас водити у обилазак грчих знаменитости и... ту сам заспала. Дремала сам тако док 5 пута заредом у року од 3 минута нисам чула чувену реч: "ДаклеМ". И ту је био крај моме спавању, све док је госпођа причала...
Е сада, даклеМ, да кажем шта сам хтела када сам ставила овај наслов (да се неко не збуни, овај први део је написан да бих дошла до ове чувене речи, да не помисли неко да сам неписмена, а и да успут испричам како је било на екскурзији)... На Википедији може да се подеси налог да буде глобални (што би значило да могу имати налог на свим верзијама Википедије). Ја сам то урадила скоро, и налог ми је у процесу премештања и даље. И наравно, пало ми је на памет да активирам налог на верзијама Википедије на језицима које знам, даклеМ, на енглеској, француској и Википедијама у окружењу, које могу да разумем. Енглеску и француску страну сам направила још одмах, а пре неки дан сам направила стране на хрватској, босанској и македонској Вики. Наравно, прво протестовање Хрвата било је зашто сам писала ћирилицом, и том приликом сам добила један час из лингвистике где ми је објашњено колико су српски и хрватски језици различити. Не упуштајући се у расправу са одређеним корисницима, променила сам писмо у латинично и кренула у потрагу за неким стварима које ме интересују, а за које сам хтела да видим какве они чланке имају. Не знам како, али дошла сам до Јована Цвијића и... запрепастила се! Мало је рећи да су га напљували, користећи притом неке књиге које уопште нису валидна литература за његова истраживања... Али, 'ајде, нисам ни очекивала нешто много лепше. Ја сам, без исправљања оног што је написано, додала нешто о његовом доприносу геоморфологији. То је за њих било неразумљиво, јер није написано на хрватском. Ја сам замолила једну од корисница наше Вики, која је из Хрватске, да погледа то и поправи, што је она и учинила. Наравно да није било великих разлика. Додала сам тај текст, а проблематична корисница је на тај део ставила налепницу да је потребан превод са српског језика... И онда сам решила да одустанем...
ДаклеМ, наглашавам то поново, успела сам да се не посвађам (што је врло чудно за мене). Не знам шта ми се то десило. Једноставно, рекла сам себи: "Ма пусти, то су неке ствари, које се твојом расправом неће решити". Питам се само докле ће проблеми сличне врсте постојати... Уместо да се сви лепо удружимо, и направимо од овог лепог пројекта још лепши, ми се свађамо око тога да ли је правилно рећи "двотомна Геоморфологија" или "Геоморфологија у два свеска". Као да се не разумемо...
Е сада, даклеМ, да кажем шта сам хтела када сам ставила овај наслов (да се неко не збуни, овај први део је написан да бих дошла до ове чувене речи, да не помисли неко да сам неписмена, а и да успут испричам како је било на екскурзији)... На Википедији може да се подеси налог да буде глобални (што би значило да могу имати налог на свим верзијама Википедије). Ја сам то урадила скоро, и налог ми је у процесу премештања и даље. И наравно, пало ми је на памет да активирам налог на верзијама Википедије на језицима које знам, даклеМ, на енглеској, француској и Википедијама у окружењу, које могу да разумем. Енглеску и француску страну сам направила још одмах, а пре неки дан сам направила стране на хрватској, босанској и македонској Вики. Наравно, прво протестовање Хрвата било је зашто сам писала ћирилицом, и том приликом сам добила један час из лингвистике где ми је објашњено колико су српски и хрватски језици различити. Не упуштајући се у расправу са одређеним корисницима, променила сам писмо у латинично и кренула у потрагу за неким стварима које ме интересују, а за које сам хтела да видим какве они чланке имају. Не знам како, али дошла сам до Јована Цвијића и... запрепастила се! Мало је рећи да су га напљували, користећи притом неке књиге које уопште нису валидна литература за његова истраживања... Али, 'ајде, нисам ни очекивала нешто много лепше. Ја сам, без исправљања оног што је написано, додала нешто о његовом доприносу геоморфологији. То је за њих било неразумљиво, јер није написано на хрватском. Ја сам замолила једну од корисница наше Вики, која је из Хрватске, да погледа то и поправи, што је она и учинила. Наравно да није било великих разлика. Додала сам тај текст, а проблематична корисница је на тај део ставила налепницу да је потребан превод са српског језика... И онда сам решила да одустанем...
ДаклеМ, наглашавам то поново, успела сам да се не посвађам (што је врло чудно за мене). Не знам шта ми се то десило. Једноставно, рекла сам себи: "Ма пусти, то су неке ствари, које се твојом расправом неће решити". Питам се само докле ће проблеми сличне врсте постојати... Уместо да се сви лепо удружимо, и направимо од овог лепог пројекта још лепши, ми се свађамо око тога да ли је правилно рећи "двотомна Геоморфологија" или "Геоморфологија у два свеска". Као да се не разумемо...
Нема коментара:
Постави коментар