Како беше она занимљива реч... Ах, да... ДаклеМ, да почнемо... :-)
ДаклеМ, од данас сам поново она старинска. Могу да трчим, да јурим, возим бицикл... :-) (шалим се, не могу све то, али је први корак ка томе направљен - блокада је нестала) Елем, данас сам остала без блокаде, и сада сам врло срећна због тога. Јуче сам, на пример, изигравајући Хер Флика, покушала да се попнем уз мердевине, да бих висења лишила један јадни грозд код мене у дворишту, али нијесам успјела. :-) (мада, ја каква сам, кад се пењем на нешто високо, укоче ми се ноге у коленима, чак и када немам никакве додатне справе које их коче, а камоли сада)
Поново, даклеМ, ја сам решила да своју ножицу о'ма' експлоатишем. Тако сам још данас престала да мирујем (нараФски). Данас поподне јавио ми се мој пријатељ Јоца, чији је амерички акценат врло препознатљив. Тако, чим сам се јавила на телефон (фиксни, не знајући ко је) препознала сам га. :-) Био је у Пироту и наравно, отишла сам да се видимо (која нога). Врло ми је драго због тога, ево сад се сећам тек, нисмо се видели три године. Много... Али, о овоме ћу другом неком приликом.
Е даклеМ, кажу да ће се сутра у овом сморић граду десити невиђени спектакл (и ту је одмах апсурд, јер се исти тај догађај десио давне '78, па је већ виђен, али 'ајде)... И како кажу у "Лајању на звезде": "Колеге, дозволи, у нашем граду данас игра Звезда!". Е, у нашем граду сутра не игра Звезда, али концерт држи Здравко Чолић. :-)
Још увек не могу да прежалим прошлогодишње гледање Чолиног концерта на Маракани... Окупило се нас неколико са намером да гледамо концерт, који ће преносити већ нека телевизија... Нешто касније те вечери се испоставило да је то била само моја пуста жеља, јер је једина емисија забавног типа била "Звезде Гранда" на Пинку. :-) Не знајући шта да радимо, и у очајању, прибегли смо испијању Никшићких пива, пустили претходно поменуту емисију, стишали ТВ, а на рачунару пустили музику Здравка Чолића. Та комбинација и није била тако лоша, јер су у неколико наврата на Пинку пуштали пренос концерта, па смо чули неколико песама и видели каква је атмосфера на стадиону (за оне који се питају зашто нисмо отишли да уживо пратимо концерт - пааа опет сам ја крива, јер сам рекла да ће вероватно бити велика гужва и да нам је боље да останемо у соби... да ме убије човек, какав сам кретен).
ДаклеМ, пошто сам након те вечери одлучила да више не будем кретен, логично је било за очекивати да ћу овога пута решити да одем на концерт. Чудно је то што је концерт у ствари дошао мени, вероватно по оној: "Ако неће Мухамед брегу, онда ће брег Мухамеду". Тако је Чола одлучио да доџе у Пирот. Због тога смо обоје на добитку, он ће зарадити, а ја ћу коначно његов концерт одслушати уживо... :-)
Тако да... Како оно беше... А да, даклеМ... ;-) Сутра палим да га слушам, а импресије износим прекосутра, уз (надам се) по неку сличицу...
ДаклеМ, од данас сам поново она старинска. Могу да трчим, да јурим, возим бицикл... :-) (шалим се, не могу све то, али је први корак ка томе направљен - блокада је нестала) Елем, данас сам остала без блокаде, и сада сам врло срећна због тога. Јуче сам, на пример, изигравајући Хер Флика, покушала да се попнем уз мердевине, да бих висења лишила један јадни грозд код мене у дворишту, али нијесам успјела. :-) (мада, ја каква сам, кад се пењем на нешто високо, укоче ми се ноге у коленима, чак и када немам никакве додатне справе које их коче, а камоли сада)
Поново, даклеМ, ја сам решила да своју ножицу о'ма' експлоатишем. Тако сам још данас престала да мирујем (нараФски). Данас поподне јавио ми се мој пријатељ Јоца, чији је амерички акценат врло препознатљив. Тако, чим сам се јавила на телефон (фиксни, не знајући ко је) препознала сам га. :-) Био је у Пироту и наравно, отишла сам да се видимо (која нога). Врло ми је драго због тога, ево сад се сећам тек, нисмо се видели три године. Много... Али, о овоме ћу другом неком приликом.
Е даклеМ, кажу да ће се сутра у овом сморић граду десити невиђени спектакл (и ту је одмах апсурд, јер се исти тај догађај десио давне '78, па је већ виђен, али 'ајде)... И како кажу у "Лајању на звезде": "Колеге, дозволи, у нашем граду данас игра Звезда!". Е, у нашем граду сутра не игра Звезда, али концерт држи Здравко Чолић. :-)
Још увек не могу да прежалим прошлогодишње гледање Чолиног концерта на Маракани... Окупило се нас неколико са намером да гледамо концерт, који ће преносити већ нека телевизија... Нешто касније те вечери се испоставило да је то била само моја пуста жеља, јер је једина емисија забавног типа била "Звезде Гранда" на Пинку. :-) Не знајући шта да радимо, и у очајању, прибегли смо испијању Никшићких пива, пустили претходно поменуту емисију, стишали ТВ, а на рачунару пустили музику Здравка Чолића. Та комбинација и није била тако лоша, јер су у неколико наврата на Пинку пуштали пренос концерта, па смо чули неколико песама и видели каква је атмосфера на стадиону (за оне који се питају зашто нисмо отишли да уживо пратимо концерт - пааа опет сам ја крива, јер сам рекла да ће вероватно бити велика гужва и да нам је боље да останемо у соби... да ме убије човек, какав сам кретен).
ДаклеМ, пошто сам након те вечери одлучила да више не будем кретен, логично је било за очекивати да ћу овога пута решити да одем на концерт. Чудно је то што је концерт у ствари дошао мени, вероватно по оној: "Ако неће Мухамед брегу, онда ће брег Мухамеду". Тако је Чола одлучио да доџе у Пирот. Због тога смо обоје на добитку, он ће зарадити, а ја ћу коначно његов концерт одслушати уживо... :-)
Тако да... Како оно беше... А да, даклеМ... ;-) Сутра палим да га слушам, а импресије износим прекосутра, уз (надам се) по неку сличицу...
Нема коментара:
Постави коментар