Утисци

Ево, прође и тај очекивани дан. И сада ми је жао... Па, да кренем од почетка (како то обично и бива)...

ДаклеМ, припреме су почеле у суботу поподне... Увежбавање гласних жица, учење тонова и текстова песама... Ма не бре то... :-) Ово друго... Отишли смо на стадион око 8 сати (ај тинк) и одмах запрепашћење - било је јако мало људи (касније се испоставило да су сви дошли у 5 до 9, као младе невесте, и почели да се гурају, али о томе касније). Тако смо одлучили да ипак одемо на траву и станемо у средину на неких 5-6 метара од бине (пошто смо могли да бирамо - о'ш траву, о'ш трибине према Нишави). То је била супер одлука, јер сам одлично видела Чолу, и да не беше једног лика са огромном главом, који много воли да се весели, направила бих и боље сличице. Но добро, нису ни овако испале лоше.

И, као што рекох, таман пред почетак концерта, на стадион је нагрнула гомила људи, гурајући се и мувајући поред мене. Тада сам зажалила зато што нисам понела чекић, да ја мало неког почешам оним шиљатим делом. Међутим, како се све више приближавао почетак, људи су се смиривали, па смо ми на крају дошли испред оног кретена који није хтео да се помери да ја прођем... :-)

Чола је, нарафски, мало каснио, али добро, нисмо му много замерили. Концерт је почео жестоко, како само он то уме. Ређали су се хитови, један за другим, ми смо брзо у'ватили интонацију и певали заједно са њим сваку песму. А Здравко пева, па убија, стварно се дивим његовим гласовним могућностима. И било је... весело... У једном тренутку, у току паузе, сам се окренула према трибинама... А тамо... Људи сели, ваљда да се одморе од седења, које су трошили и за време док је Чола певао (то сам сазнала из поузданог извора који је обитавао поред мене за време концерта). :-)

И тако, ненадано, као гром из ведра неба, удари гром на Светога Саву! Овај... Опет не то... :-) Није ударио гром, али је Чола, некако, јако брзо завршио свој концерт. Отпевао је много добрих песама, истрчао се по бини, као да смо вршњаци (мада ја не бих могла онолико да трчим и да певам у исто време, ипак сам хорски тип, навикла да стојим мирно док певкам), и ко зна шта још... :-)

На крају концерта је био ватромет (нарафски). Након тога смо отишли са стадиона, и живели смо срећно до краја живота...