ДаклеМ, данас сам се одушевила... Устајем ја јутрос (поново је дискутабилно питање које је то доба дана, јер ме још увек држи она смис'о за релативистичку и квантну физику) и почињем да кукам зашто ме пробудио телефон (звала Ивана да пита шта радим :-) ) и тако то... И каже ми мајка ко је звао и бла бла, и углавном: договоримо се ми да изађемо до града на кафу, сок и остало, да она види патике, а ја неки дукс који сам пикирала јуче (да га купим). И крећем ја под пуном ратном опремом, у дуксу, јакни, дебљим фармеркама (и осталом зимском гардеробом) и... цркла сам док сам стигла до првог ћошка (а моја кућа је број 3, па видите где је тај ћошак). :-) После сам скинула јакну, нарафски, да се не бих разболела и живела сам срећно до краја живота... не бре то! Купила сам тај нови дУсК :-) И тако... :-)
Е да, ја иначе знам некада и да спремим нешто за јело (тј. знам увек, али ме некада мрзи). Малопре сам од Лалета добила рецепт за хоботницу на српски начин, који у целости преносим: "Састојци: 1 мало прасе (до 15 kg), 1 већа хоботница (око 2 kg) и кромпир. Припрема: док се прасенце врти на ражњу, хоботница се добро посоли и кува са кромпирима. Када је хоботница готова, а прасе печено, изваде се кромпири, вода пролије, а хоботница баци мачкама и керовима, да не зајебавају док мезимо. Рецепт плус: Прасе сервирати уз хладно пиво."
Мораћу да пробам овај рецепАт, чим се укаже прва прилика...
ПС. Додатак (у разговору са Сениором, схватила сам да постоји и пиротски начин спремања хоботнице на српски начин, па га сада додајем)... Састојци: исти. Припрема: Да не арчимо дрва, одемо код комшију и наложимо његов ражањ и сместимо прасе. Пошто од комшију не смемо да узимамо много дрва, хоботнице можемо на кучићи да дамо и некуване, а кромпир помало испечемо кад се направи добар жар и склони прасе. Рецепт плус: Да не би куповали пиво, а ако немамо домаће вино, добра је и вода од Даг Бањицу. :-)
Нема коментара:
Постави коментар